Остојићево (Ostojićevo)
Остојићево је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2324 становника.
Остојићево је једно од најстаријих места на северу Војводине. Од давнина су се овде мештани бавили риболовом, а потом и земљорадњом.
Прво писано помињање села, под именом Рашан Св. Никола потиче из 1280. године. Становништво је увек било етнографски мешано, али је пре најезде Турака било нешто више Мађара. У времену Османлијске управе бива напуштено, 1582. године је забележено да у њему обитава само петоро пастира Срба. Насеље поново заживљава тек у 17. веку, а 1779. године се припаја Торонталској жупанији. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Тиса Сент Миклош" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско. Године 1797. у месту су пописана три православна свештеника. Били су то пароси, поп Јаков Максимовић (рукоп. 1763), поп Лазар Станковић (1790) и ђакон Василије Димитријевић - који је и сеоски учитељ.
По последњем аустроугарском попису из 1910. године насеље је имало 3530 становника, од чега 38,9% Мађара, 38,4% Срба, 15,3% Немаца и 7,4% осталих етницитета (Пољака, Словака, Хрвата и других).
Своје садашње име је добило 1947. године, по Тихомиру Остојићу, књижевнику и угледном члану и званичнику Матице српске, родом из овог места.
Ранији назив места је био -{Tiszaszentmiklós}- (у преводу Потиски Свети Никола).
Од значајнијих објеката грађевинског и културног наслеђа истиче се Српска православна црква Св. Николе завршена 1833. године, и католичка црква Св. Јосипа подигнута 1907. године.
Остојићево је једно од најстаријих места на северу Војводине. Од давнина су се овде мештани бавили риболовом, а потом и земљорадњом.
Прво писано помињање села, под именом Рашан Св. Никола потиче из 1280. године. Становништво је увек било етнографски мешано, али је пре најезде Турака било нешто више Мађара. У времену Османлијске управе бива напуштено, 1582. године је забележено да у њему обитава само петоро пастира Срба. Насеље поново заживљава тек у 17. веку, а 1779. године се припаја Торонталској жупанији. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Тиса Сент Миклош" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско. Године 1797. у месту су пописана три православна свештеника. Били су то пароси, поп Јаков Максимовић (рукоп. 1763), поп Лазар Станковић (1790) и ђакон Василије Димитријевић - који је и сеоски учитељ.
По последњем аустроугарском попису из 1910. године насеље је имало 3530 становника, од чега 38,9% Мађара, 38,4% Срба, 15,3% Немаца и 7,4% осталих етницитета (Пољака, Словака, Хрвата и других).
Своје садашње име је добило 1947. године, по Тихомиру Остојићу, књижевнику и угледном члану и званичнику Матице српске, родом из овог места.
Ранији назив места је био -{Tiszaszentmiklós}- (у преводу Потиски Свети Никола).
Од значајнијих објеката грађевинског и културног наслеђа истиче се Српска православна црква Св. Николе завршена 1833. године, и католичка црква Св. Јосипа подигнута 1907. године.
Географска карта - Остојићево (Ostojićevo)
Географска карта
Земља (геополитика) - Србија
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
RSD | Српски динар (Serbian dinar) | дин or din. | 2 |
ISO | Језик |
---|---|
BS | Бошњачки језик (Bosnian language) |
HU | Мађарски језик (Hungarian language) |
SR | Српски језик (Serbian language) |